Mramorak: Selo u Srbiji. 3500 stanovnika, nema turista, 3 krčme, 2 crkve, 1 škola.

Dudara, lubenice, kukuruz.
Zelenilo, rodna polja, vlažan vazduh.
Mačke beskućnice, psi lutalice.

Železnička pruga ne vodi nikud.

Glavna ulica je asfaltirana. Njom saobraća na svakih dva sata autobus za grad Pančevo, koji je 20 km udaljen. Tamo postoji mogućnost presedanja na autobus za Beograd.

U Mramorku ima više kuća nego domaćinstava. To su uglavnom porodične kuće. Neke nedovršene, a dosta je kuća napušteno i oronulo.

Tu prebivaju Srbi, Rumuni i nekoliko izbeglih lica iz Hrvatske.

Tako izgleda Mramorak danas.

Mramorak je bio dugo pretežno nemačko selo.

1820. godine došli su iseljenici iz Hesena. Ta oblast je tada pripadala Madarskoj, a od 1856. Austro-Ugarskoj monarhiji. Novi doseljenici su bili od strane Austrije naseljeni, kako bi branili Austro-Ugarsku od Turaka. Prvi doseljenici su naišli na prazna, neobradena polja, koja su kasnije kroz više generacija napravljena plodnim (obradivim). Sagradili su kuće, dvorišta, bunare, školu i crkvu.

Uprkos što su Nemci skoro šest generacija dugo živeli zajedno u miru sa Srbima i Rumunima, posle Drugog svetskog rata su ih Titovi partizani proterali sa svojih ognjišta.

Ova sudbina je zadesila i moju majku, rodenu kao Elizabeth Dapper 1934. godine u Mramorku. Moji koreni potiču iz Mramorka i zbog toga je nastala ova moja internet stranica.

1945. godine moja majka sa svoja tri mlada brata internirana je u Mramorak. Njen otac je umro tri godine pre toga.

U oktobru 1945. odvedeni su u Rudolfsgnad (Knićanin).

Tamo je 13. decembra 1946. godine umro njen brat u svojoj osmoj godini, a 6. februara 1948. godine njena majka, koja je tada imala 38 godina, od gladi i iznemoglosti.

Posle toga sestra i braća su odvedeni u Karlsdorf, gde su živeli sa 500 siročadi, bolesni, vašljivi i prljavi. U susedno rumunsko selo Alibunar su išli da prose.

Posle nekoliko nedelja svi su odvedeni za Žitište, a u junu 1948. godine preko Beograda prebačeni su za Kozjak , kod Belog Manastire (u blizini Osijeka), u Baranji. Tamo je moja majka-razdvojena od svoje braće - morala da pomogne pri žetvi heljde. Srpski lekari su pregledali decu. Moja majka je zbog bolesti očiju 1948. godine operisana u Beogradu.

Opet se vratila za Baranju, uprkos operaciji na očima, rasporedili su je da čisti luk u jednoj fabrici.

U blizini je Tito, vrhovni komandant partizana, koji su ih oterali, imao svoje lovište. Jednog dana pozvao je u goste decu iz sirotišta, medu njima i moju mamu.
On ih je pitao gde su im roditelji, na šta su deca odgovorila: "To biste vi morali da znate." Na to je Tito odgovorio "Ja ću od sada da brinem za vas."

Od 1949. godine moja majka je pohadala dve godine poljoprivrednu školu u Dardi. Posle toga je radila 9 meseci na jednoj farmi pilića u Bilije. Odatle je uspostavila kontakt sa svojom tetkom u Nemačkoj, koja je htela da je odvede za Nemačku.

Ali moja majka je trebalo prvo da nade braću. Mesto, gde se njen brat Peter nalazio, bilo joj je poznato. Njenog brata Adama našla je uz pomoc Crvenog krsta u Beogradu. Adam prvo nije prepoznao svoju sestru. Prošlo je neko vreme dok je ponovo stekao poverenje.

U martu 1953. godine su konačno sa glavne železničke stanice iz Beograda otputovali za Nemačku. U jednom sirotištu u Eglofstal 15. oktobra 1953. srela je mladog studenta teologije Franz-Gerhard von Aichberger.

Od pre nekoliko godina proterani Nemci iz Mramorka dolaze opet u posetu. Oni su raširenih ruku, srdačno primljeni od strane Srba, koji danas tamo žive. Nastala su mnoga prijateljstva.

Nakon što sam sa porodicom 1975. i 1976. godine obišao Mramorak priključio sam se 2005. putovanju za Mramorak, koji je organizovalo Mramoračko srpsko-nemačko društvo.

Za interesovani mogu da pogledaju moje utiske na fotografijama koje sam stavio na sajt:

Mramorak i okolina

Mramorak-Put 2005 (lica, izleti)

Beograd i okolina

Pošto su natpisi na slikama slabo čitljivi, zamolio bih sve one, koji nešto znaju o slici, da pošalju odgovarajuće uputstvo (npr. mesto i značenje naznačenih zgrada i ulica). Pritom molim da naznačite broj slika sa strane ("#0000").

Uputstvo i utiske poslati na: